Neisseria meningitidis

Neisseria meningitidis (meningokok) je Gram – negativna, striktno patogena diplokoka. Prenosi se aerosolom ili putem oralnih i nazalnih sekreta, kolonizuje nazofarinks i tu se može naći kod 10-20% zdravih osoba. Međutim, ova bakterija može da izazove meningitis, septikemiju (meningokokcemiju) i pneumoniju kod podložnih osoba. Smrtnost u nelečenim slučajevima od najtežih formi bolesti dostiže čak 50%, dok je u lečenim 10-15%. Populaciju koja je u većem riziku od bolesti čine deca do godinu dana, tinejdžeri i mlade odrasle osobe starosti 16 do 23 godine, kao i imunokompromitovani i splenektomisane osobe. S obzirom na veliku kontagioznost menigokoknih infekcija, u riziku mogu biti i osobe u kolektivu u kojem se javila meningokokna epidemija, kao i oni koji putuju u zemlje u kojima je menigokokna  ;;;bolest česta.

 ;;;

Glavni faktor virulencije meningokoka je polisaharidna kapsula, a na osnovu varijacija u njenoj građi razlikuje se 13 serogrupa meningokoka, od kojih su šest (A, B, C, W, X, Y) najčešći izazivači oboljenja. Meningokok kolonizuje sluznice i ispoljava svoju patogenost uz pomoć raznovrsnih faktora virulencije, kao što su: a) kapsula – onemogućava fagocitozu bakterije; b) pili tipa IV – koji služe kao medijator kontakta između bakterije i epitelnih (endotelnih) ćelija, a takođe pomažu bakteriji da se kreće (engl. twitching motility); v) Opa proteini (engl. opacity associated proteins) koji su podložni faznim varijacijama i vezuju se za određene strukture na ćelijama; g) endotoksin (lipooligosaharid); d) porini i đ) mehanizmi za preuzimanje gvožđa. Usled sličnosti između polisijalinske kiseline u kapsuli serogrupe B meningokoka i naših tkiva -molekulske mimikrije, ova serogrupa meningokoka je manje vidljiva imunskom sistemu domaćina. Menigokokne bolesti se najčešće leče cefalosporinima treće generacije na koje se rezistencija sporadično pojavljuje. Zapažena je smanjena osetljivost na penicilin i sulfonamide. U cilju profilakse bolesti tokom epidemija se koriste rifampicin i ciprofloksacin.

 ;;;

Meningokokni meningitis je termin koji se koristi za bakterijski meningitis izazvan bakterijom N.meningitidis, povezan sa visokim nivoom morbiditeta i mortaliteta. Simptomi variraju od prolazne febrilnosti do fulminantne bakterijemije i sepse i predstavljaju hitno stanje u medicini. Period inkubacije je 1 do 10 dana, nakon čega bakterija prolazi u submukozu i kod 10-20% obolelih će proći u krvotok i izazvati bakterijemiju. Kod imunokompromitovanih i osoba u riziku bakterija može iz krvi da prodre do meningea i da izazove menigitis i sepsu. Temperatura, bol u vratu i izmenjen mentalni status predstavljaju trijas simptoma gde treba posumnjati na meningokokni meningitis. Bebe mogu imati i nespecifične sisteme, dok deca mogu da razviju fotofobiju i povraćanje. Pri sumnji na bakterijski meningitis, obavezno pregledati kožu obolelog, zato što se kod meningokoknog meningitisa često javlja eritematozni ili petehijalni osip (purpura) po koži celog tela (čak i dlanovima i tabanima). 89% pacijenata razvije barem dva od četiri znaka ;;; (bol u vratu, temperatura, petehijalni osip, izmenjen mentalni status). Postavljanje brze dijagnoze je od ključnog značaja kada je reč o meningitisu, zato što može da dođe do smrti za 6 do 12 časova od pojave prvih simptoma.

 ;;;

Uzorci za bakteriološku dijagnostiku infekcija izazvanih meningokokom mogu biti likvor, krv, punktat petehija na koži i nazofaringealni bris (radi dokazivanja kliconoštva). Na preparatu iz kulture se vide bubrežaste bakterije sa tipičnom prezentacijom u polimorfonuklearima. Uzorci se mogu dalje zasejavati na krvni ili čokoladni agar radi ispitivanja mikroskopskih, kulturelnih i fiziološko-biohemijskih osobina. Međutim, kako su metode koje predstavljaju zlatni standard bakteriološke dijagnostike previše spore, u dijagnostici infekcijama izazvanih meningokokom se sve više koriste brže, molekularne metode radi detekcije nukleinskih kiselina (PCR, engl. polymerase chain reaction kao i RTQ PCR engl. real-time quantitative PCR), kao i lateks aglutinacija radi detekcije antigena.  ;;;Dijagnostika meningokoknog meningitisa molekularnim metodama je dvostepeni proces, koji prvo zahteva detekciju same bakterije , a drugo određivanje serogrupe.

 ;;;

Radi prevencije meningokoknog meningitisa, vrši se aktivna imunizacija protiv meningokoka. Postoje dve vrste vakcina, polisaharidna konjugovana, koja se koristi u Republici Srbiji, i novija vakcina za grupu B – dobijena reverznom vakcinologijom, koja se već koristi u nekim zemljama sveta. Reverzna vakcinologija predstavlja proučavanje genetskog materijala mikroorganizma korišćenjem informacionih tehnologija (in silico), radi utvrđivanja gena koji kodiraju ključne antigenske proteine mikroorganizma. Geni se potom eksprimiraju kao reverzni proteini i služe kao potencijalni kandidati za vakcinu. Vakcina protiv meningokoka grupe B sadrži četiri proteina koji se nalaze na površini bakterije i aluminijum, koji služi kao adjuvans. ;;; Polisaharidnu konjugovanu kvadrivalentnu vakcinu čine polisaharidi grupe A, C, Y i W-135 konjugovani na difterijski toksoid.

 ;;;

Autor teksta: Iva Šikanić

 ;;;

Literatura

1. Hollingshead S, Tang CM. An Overview of Neisseria meningitidis. Methods Mol Biol. 2019;1969:1-16. doi: 10.1007/978-1-4939-9202-7_1.


2. Rouphael NG, Stephens DS. Neisseria meningitidis: biology, microbiology, and epidemiology. Methods Mol Biol. 2012;799:1-20. doi: 10.1007/978-1-61779-346-2_1.


3. Yadav S, Rammohan G. Meningococcal Meningitis. 2023 Aug 7. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2023 Jan–.


4.  ;;;


5.  ;;;


6.  ;;;


7.  ;;;


8. Millar BC, Banks L, Bourke TW, Cunningham M, Dooley J, Elshibly S et al. Meningococcal Disease Section 3: Diagnosis and Management: MeningoNI Forum. Ulster Med J. 2018;87(2):94-98.