Mikroorganizam u večitom ledu: (Uspavana) Lepotica ili Zver?

Mikroorganizmi mogu biti izdržljivi. Veoma izdržljivi. Mnogi od njih žive, pa čak i prosperiraju u izuzetnim uslovima, odnosno u sredinama sa ekstremnim temperaturama, zračenjem, salinitetom ili nivoom pH. Jedan od primera je i bakterija Thermus aquaticus, izvor Taq DNK polimeraze, poznatog enzima koji se koristi u reakciji lančane polimerizacije (engl. polymerase chain reaction, PCR). Ovaj mikrob može da preživi u širokom opsegu visokih temperatura (od 50 do 80 °C), nezamislivih za funkcionisanje ljudskog organizma. Međutim, šta se dešava na suprotnom kraju temperaturnog spektra? Permafrost je deo zemljišta koji je zamrznut tokom čitave godine i zacementiran ledom. U ovakvim uslovima različiti mikroorganizmi mogu biti očuvani stotinama i hiljadama godina. Poznato nam je da permafrost sadrži bakterije, gljivice, protozoe i viruse. Topljenjem smrznutog zemljišta ovi mikroorganizmi se mogu osloboditi u okolinu, što za verovatan ishod ima njihovo uvođenje u moderne ekosisteme. Moguće posledice ovog otapanja za sada ne možemo da sagledamo u potpunosti. Uloga mikroorganizama koji bi mogli da izazovu bolest, a kriju se u permafrostu, do sada nije dovoljno rasvetljena. Ono što je važno jeste da po topljenju permafrosta neki mikroorganizmi mogu ponovo da započnu da se umnožavaju, a među njih spadaju i bakterije i DNK virusi. Znajući moguće posledice otapanja ovog zemljišta, nameće se pitanje – da li bi trebalo da se plašimo buduće pandemije iz permafrosta? Na ovo pitanje, nažalost, ne postoji siguran odgovor. Sredinom 2021. godine u ledu tibetanskog glečera pronađeno je 33 virusa, od kojih 28 predstavlja potpunu novinu za nauku. Naučnici su u uzorcima leda pronašli genetski materijal virusa koji su bili zamrznuti skoro 15 000 godina. Sama metoda pronalaženja ovih mikroorganizama ih uništava, te naučnici nisu bili pod neposrednom opasnošću. Smatra se da je šansa da se ovi virusi prošire po planeti veoma mala. Naime, oni bi bili adapritani za život u veoma hladnim uslovima, kakvi postoje retko gde na planeti. Takođe, ljudi ne bi bili u opasnosti obzirom da pronađeni virusi inficiraju bakterije i amebe. Međutim uvek treba biti na oprezu – dva patogena na koje bi trebalo paziti su izazivač antraksa i poksvirusi. Pravi dokaz o mogućnosti virusa da inficira čoveka se mora zasnivati na dobijanju virusa koji može da se umnožava. Posebnu grupu virusa sačinjavaju RNK virusi, kojima pripada virus španske groznice – jedna vrsta gripa. Do sredine 2020. godine nisu sprovođeni eksperimenti koji bi imali za cilj da iz permafrosta “ožive” ovu grupu virusa, te nije poznato da li bi ovi patogeni uspavani u smrznutom zemljištu mogli da inficiraju ljude. Dakle, za virus španske groznice koji je izazvao pandemiju početkom 20. veka veoma je malo verovatno da “iskoči iz leda”. Za bakterije je pretnja, nažalost, mnogo verovatnija – 2016. godine u Sibiru je registrovana epizoda infekcije bakterijom Bacillus anthracis, patogena koji izaziva antraks u ljudi i životinja. Tokom ove epidemije uginulo je preko 2300 irvasa, dok je inficirano i na desetine ljudi. Iako nije nedvosmisleno dokazano, postojale su indikacije da je ovaj mikroorganizam upravo oslobođen iz permafrosta. Još uvek nemamo precizne pretpostavke o riziku za pojavu infekcija od strane mikroorganizama iz permafrosta; međutim, postoji podatak koji je takođe zabrinjavajuć – bakterije pronađene u ovim slojevima zemljišta mogu biti rezistentne na antibiotike. Preko 100 različitih mikroorganizama u sibirskom permafrostu poseduju ovu rezistenciju. Ukoliko se ovi mikroorganizmi oslobode u okolinu, može doći do pojave novih bakterijskih vrsta rezistentnih na antibiotike. Srećom, pojava oboljenja izazvanih rezistentnim vrstama takođe predstavlja malo verovatan scenario. Opasnost koju mikrobi iz permafrosta predstavlaju po ljude je nešto što ne razumemo dovoljno, ali je za sada verovatno mala. Naime, u područjima sa permafrostom gde bi potencijalno mogli biti mikroorganizmi izazivači bolesti nema puno ljudi, te bi širenje takve bolesti najverovatnije bilo ograničeno. Potencijal ipak postoji, jer bi neke od tih patogena možda mogle da prenose životinje do oblasti sa gušćom ljudskom naseljenošću. Permafrost je Pandorina kutija infektivnih bolesti i sa dolaskom globalnog otopljavanja njeno otvaranje nam možda preti. Za sada nemamo dovoljno saznanja kakve ishode bi oslobađanje smrznutih, uspavanih mikroba moglo da ima. Kako bismo u potpunosti razumeli moguću opasnost, neophodno je da sprovodimo dalja istraživanja koja će nam dati bolji uvid u ovaj ekosistem zamrznut u vremenu. Autor: Marko Janković