Микроорганизам у вечитом леду: (Успавана) Лепотица или Звер?

Микроорганизми могу бити издржљиви. Веома издржљиви. Многи од њих живе, па чак и просперирају у изузетним условима, односно у срединама са екстремним температурама, зрачењем, салинитетом или нивоом pH. Један од примера је и бактерија Thermus aquaticus, извор Таq ДНК полимеразе, познатог ензима који се користи у реакцији ланчане полимеризације (енгл. polymerase chain reaction, PCR). Овај микроб може да преживи у широком опсегу високих температура (од 50 до 80 °C), незамисливих за функционисање људског организма. Међутим, шта се дешава на супротном крају температурног спектра? Пермафрост је део земљишта који је замрзнут током читаве године и зацементиран ледом. У оваквим условима различити микроорганизми могу бити очувани стотинама и хиљадама година. Познато нам је да пермафрост садржи бактерије, гљивице, протозое и вирусе. Топљењем смрзнутог земљишта ови микроорганизми се могу ослободити у околину, што за вероватан исход има њихово увођење у модерне екосистеме. Могуће последице овог отапања за сада не можемо да сагледамо у потпуности. Улога микроорганизама који би могли да изазову болест, а крију се у пермафросту, до сада није довољно расветљена. Оно што је важно јесте да по топљењу пермафроста неки микроорганизми могу поново да започну да се умножавају, а међу њих спадају и бактерије и ДНК вируси. Знајући могуће последице отапања овог земљишта, намеће се питање – да ли би требало да се плашимо будуће пандемије из пермафроста? На ово питање, нажалост, не постоји сигуран одговор. Средином 2021. године у леду тибетанског глечера пронађено је 33 вируса, од којих 28 представља потпуну новину за науку. Научници су у узорцима леда пронашли генетски материјал вируса који су били замрзнути скоро 15 000 година. Сама метода проналажења ових микроорганизама их уништава, те научници нису били под непосредном опасношћу. Сматра се да је шанса да се ови вируси прошире по планети веома мала. Наиме, они би били адапритани за живот у веома хладним условима, какви постоје ретко где на планети. Такође, људи не би били у опасности обзиром да пронађени вируси инфицирају бактерије и амебе. Међутим увек треба бити на опрезу – два патогена на које би требало пазити су изазивач антракса и поксвируси. Прави доказ о могућности вируса да инфицира човека се мора заснивати на добијању вируса који може да се умножава. Посебну групу вируса сачињавају РНК вируси, којима припада вирус шпанске грознице – једна врста грипа. До средине 2020. године нису спровођени експерименти који би имали за циљ да из пермафроста “оживе” ову групу вируса, те није познато да ли би ови патогени успавани у смрзнутом земљишту могли да инфицирају људе. Дакле, за вирус шпанске грознице који је изазвао пандемију почетком 20. века веома је мало вероватно да “искочи из леда”. За бактерије је претња, нажалост, много вероватнија – 2016. године у Сибиру је регистрована епизода инфекције бактеријом Bacillus anthracis, патогена који изазива антракс у људи и животиња. Током ове епидемије угинуло је преко 2300 ирваса, док је инфицирано и на десетине људи. Иако није недвосмислено доказано, постојале су индикације да је овај микроорганизам управо ослобођен из пермафроста. Још увек немамо прецизне претпоставке о ризику за појаву инфекција од стране микроорганизама из пермафроста; међутим, постоји податак који је такође забрињавајућ – бактерије пронађене у овим слојевима земљишта могу бити резистентне на антибиотике. Преко 100 различитих микроорганизама у сибирском пермафросту поседују ову резистенцију. Уколико се ови микроорганизми ослободе у околину, може доћи до појаве нових бактеријских врста резистентних на антибиотике. Срећом, појава обољења изазваних резистентним врстама такође представља мало вероватан сценарио. Опасност коју микроби из пермафроста представлају по људе је нешто што не разумемо довољно, али је за сада вероватно мала. Наиме, у подручјима са пермафростом где би потенцијално могли бити микроорганизми изазивачи болести нема пуно људи, те би ширење такве болести највероватније било ограничено. Потенцијал ипак постоји, јер би неке од тих патогена можда могле да преносе животиње до области са гушћом људском насељеношћу. Пермафрост је Пандорина кутија инфективних болести и са доласком глобалног отопљавања њено отварање нам можда прети. За сада немамо довољно сазнања какве исходе би ослобађање смрзнутих, успаваних микроба могло да има. Како бисмо у потпуности разумели могућу опасност, неопходно је да спроводимо даља истраживања која ће нам дати бољи увид у овај екосистем замрзнут у времену. Аутор: Марко Јанковић