Helicobacter pylori: Kako je mala bakterija postala veliki problem?

Poznati naučnici iz Australije, Barry Marshall i Robin Warren, su 1983. godine uspešno izolovali bakteriju Helicobacter pylori, nakon čega su 2005. godine proglašeni za dobitnike Nobelove nagrade. Pre otkrića H. pylori smatralo se da su stres i dinamični uslovi života glavni faktori rizika za razvoj peptičkog ulkusa želuca. Svojim istraživanjem Marshall i Warren su dokazali da je skoro 90% duodenalnih i 80% želudačnih ulkusa upravo izazvano infekcijom ovom bakterijom. Njihovo dugogodišnje istraživanje naišlo je na dosta kritika i nerazumevanja, nakon čega je i sam naučnik (R. Warren) odlučio da testira njihovu hipotezu na sebi popivši kulturu koja je sadržala H. pylori. Pre nego što je zarazio sebe, Warren-u je uzeta biopsija želuca kako bi dokazao da bakterija nije bila prisutna. Nakon tri dana otkako je popio kulturu, javili su mu se simptomi koji su karakteristični za infekciju ovom bakterijom, a to su osećaj nelagodnosti u želucu, mučnina, povraćanje i gubitak apetita. Već nakon 8. dana mu je uzeta ponovna biopsija želuca na kojoj je uočio zapaljenje gastrične sluznice (gastritis), a nakon kultivisanja na hranljivoj podlozi vizuelizovan je i sam uzročnik. Njegov eksperiment ne samo što je dokazao da iza gastritisa stoji infekcija ovom bakterijom, već da se ona može izlečiti primenom antibiotika širokog spektra (1,2).

H. pylori je Gram-negativni mikroaerofilni spiralni bacil koji pripada porodici Helicobacteriaceae, u kojoj je do danas otkriveno preko 35 različitih vrsta (3). Neke vrste mogu zaraziti i životinje (npr. H. heilmannii), dok je H. pylori najznačajnija vrsta kod ljudi, kojom je zaraženo preko 50% humane populacije. Značaj ove bakterije leži u brojnim kliničkim entitetima koje izaziva kao što su atrofični i hronični gastritis, ulkusne bolesti i displastične lezije. Ukoliko nije primenjena adekvatna antibiotska terapija ova oboljenja usled hroniciteta mogu progredirati ka ozbiljnim malignitetitma među kojima su najvažniji adenokarcinom želuca i MALT (eng. Mucosa-associeted lymphoid tissue) B-ćelijski limfom želuca. Brojni faktori virulencije omogućavaju ovom bacilu da dovede do kolonizacije i infekcije u izuzetno kiseloj želudačnoj sredini. Među najznačajnijim su: produkcija ureaze koja povećava pH i stvara pogodniju mikrosredinu za opstanak ove bakterije, pokretljivost zahvaljujući prisustvu flagela, adherenciju za ćelije sluznice i produkciju toksina koji dovode do oštećenja ćelija gastrične sluznice. Spiralni oblik bakterije i prisustvo flagela joj omogućavaju ulazak i kretanje kroz viskozni sloj mukusa do bazne sredine koja je pogodnija za kolonizaciju (4, 5).

Osobe sa hroničnom inflamacijom u želucu usled infekcije H. pylori u većini slučajeva su bez simptoma, dok se kod manjeg broja obolelih (oko 30%) može javiti maligna transformacija i razvoj karcinoma želuca. Ovaj tumor je peti najčešće dijagnostikovani malignitet i treći vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u svetu (6). Pored infekcije H. pylori postoje brojni faktori rizika koji dovode do nastanka karcinoma želuca kao što su neadekvatna ishrana, pušenje, konzumiranje alkohola, polipoza želuca, stanja hiperaciditeta, krvna grupa A i pozitivna porodična anamneza (7). Eradikaciona terapija je kombinovana antibiotska terapija uz inhibitore protonske pumpe, koja se daje u čilju izlečenja infekcije H. pylori. Davanje eradikacione terapije pre razvoja prekanceroznih lezija (atrofija, intestinalna metaplazija i displazija) se pokazalo kao jedina efikasna strategija za smanjenje incidencije adenokarcinoma želuca, dok sa druge strane, česta primena antibiotika u budućnosti može pogoršati već postojeće probleme antibiotske rezistencije (8). S obzirom na to da su primarni izvor i rezervoar ljudi, bolest se najčešće prenosti direktnim kontaktom, feko-oralnim putem ili oralno-oralnim putem, što nam ukazuje na čest prenos infekcije među članovima porodice i potencijalne re-infekcije izlečenih osoba koje žive sa asimptomatskim nosiocima infekcije (9, 10). Stoga je od velike važnosti da svi članovi porodice budu testirani na potencijalnu infekciju i, ukoliko su pozitivni, potrebno je prepisati odgovarajuću antibiotsku terapiju.

Pored adekvatne terapije, laboratorijska dijagonstika je od ključnog značaja kada govorimo o helikobakterijama. Dijagnostičke metode su brojne i mogu se podeliti na invazivne i neinvazivne. Invazivne metode su najpouzdanije i smatraju se metodama zlatnog standarda. One podrazumevaju uzimanje isečka tkiva prilikom endoskopskog pregleda želuca, odnosno biopsiju želuca. Od uzetog isečka može se napraviti patohistološki preparat, može se dokazati prisustvo bakterijskih gena PCR metodom, a uzeti isečak se može i kultivisati.  Prednost imaju neinvazivne metode zbog svoje jednostavnosti izvođenja i smanjenog rizika od komplikacija, a neke od njih su ureaza izdisajni test (koji je ujedno i najpouzadniji među neinvazivnim metodama), detekcija antigena u fecesu i serološka dijagnostika.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da su pravovremena dijagnostika i eradikaciona terapija ključne u lečenju infekcije H. pylori, a samim tim i u smanjenju incidencije karcinoma želuca uzrokovanog ovom bakterijom.

Autor: Ida Bakrač, CSNIRS

Literatura:

1. How Drinking Bacteria Won Scientists the Nobel Prize. Dostuno na : https://www.thepipettepen.com/how-drinking-bacteria-won-scientists-the-nobel-prize/

2.  Ahmed N. 23 years of the discovery of Helicobacter pylori: is the debate over? Ann Clin Microbiol Antimicrob. 2005; 4:17.

3. Vandamme P, Falsen E, Rossaq R, et al. Revision of Campylobacter, Helicobacter, and Wolinella taxonomy: emendation of generic descriptions and proposal of Arcobacter gen. nov. Int. J. Syst. Bacteriol. 1991; 41(1):88–103.

4. Parikh NS, Ahlawat R. Helicobacter Pylori. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. 2024.

5. Savic B, Mitrovic S, Jovanovic T. Medicinska mikrobiologija. 2020.

6. Mukkamalla SKR, Recio-Boiles A, Babiker HM. Gastric Cancer. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. 2023.

7. Sipetic SB, Tomic Kundakovic S, Vlajinac HD, Maksimovic N, Knezevic A, Kisic D. Epidemiološke karakteristike raka želuca. Medicinski pregled. 2005; 58(5-6):265-70.

8. Rokkas T, Rokka A, Portincasa P: A systematic review and meta-analysis of the role of Helicobacter pylori eradication in preventing gastric cancer. Ann Gastroenterol. 2017; 30(4):414–23.

9. Kayali S, Manfredi M, Gaiani F, Bianchi L, Bizzarri B, Leandro G et al. Helicobacter pylori, transmission routes and recurrence of infection: state of the art. Acta Biomed. 2018; 89(8-S):72-76.

10. Ansari S, Yamaoka Y. Current understanding and management of Helicobacter pylori infection: an updated appraisal. 2018.