Helicobacter pylori: Како је мала бактерија постала велики проблем?

Познати научници из Аустралије, Barry Marshall и Robin Warren, су 1983. године успешно изоловали бактерију Helicobacter pylori, након чега су 2005. године проглашени за добитнике Нобелове награде. Пре открића H. pylori сматрало се да су стрес и динамични услови живота главни фактори ризика за развој пептичког улкуса желуца. Својим истраживањем Marshall и Warren су доказали да је скоро 90% дуоденалних и 80% желудачних улкуса управо изазвано инфекцијом овом бактеријом. Њихово дугогодишње истраживање наишло је на доста критика и неразумевања, након чега је и сам научник (R. Warren) одлучио да тестира њихову хипотезу на себи попивши културу која је садржала H. pylori. Пре него што је заразио себе, Warren-у је узета биопсија желуца како би доказао да бактерија није била присутна. Након три дана откако је попио културу, јавили су му се симптоми који су карактеристични за инфекцију овом бактеријом, а то су осећај нелагодности у желуцу, мучнина, повраћање и губитак апетита. Већ након 8. дана му је узета поновна биопсија желуца на којој је уочио запаљење гастричне слузнице (гастритис), а након култивисања на хранљивој подлози визуелизован је и сам узрочник. Његов експеримент не само што је доказао да иза гастритиса стоји инфекција овом бактеријом, већ да се она може излечити применом антибиотика широког спектра (1,2).

H. pylori је Грам-негативни микроаерофилни спирални бацил који припада породици Helicobacteriaceae, у којој је до данас откривено преко 35 различитих врста (3). Неке врсте могу заразити и животиње (нпр. H. heilmannii), док је H. pylori најзначајнија врста код људи, којом је заражено преко 50% хумане популације. Значај ове бактерије лежи у бројним клиничким ентитетима које изазива као што су атрофични и хронични гастритис, улкусне болести и диспластичне лезије. Уколико није примењена адекватна антибиотска терапија ова обољења услед хроницитета могу прогредирати ка озбиљним малигнитетитма међу којима су најважнији аденокарцином желуца и MALT (енг. Mucosa-associeted lymphoid tissue) Б-ћелијски лимфом желуца. Бројни фактори вируленције омогућавају овом бацилу да доведе до колонизације и инфекције у изузетно киселој желудачној средини. Међу најзначајнијим су: продукција уреазе која повећава pH и ствара погоднију микросредину за опстанак ове бактерије, покретљивост захваљујући присуству флагела, адхеренцију за ћелије слузнице и продукцију токсина који доводе до оштећења ћелија гастричне слузнице. Спирални облик бактерије и присуство флагела јој омогућавају улазак и кретање кроз вискозни слој мукуса до базне средине која је погоднија за колонизацију (4, 5).

Особе са хроничном инфламацијом у желуцу услед инфекције H. pylori у већини случајева су без симптома, док се код мањег броја оболелих (око 30%) може јавити малигна трансформација и развој карцинома желуца. Овај тумор је пети најчешће дијагностиковани малигнитет и трећи водећи узрок смрти од малигних болести у свету (6). Поред инфекције H. pylori постоје бројни фактори ризика који доводе до настанка карцинома желуца као што су неадекватна исхрана, пушење, конзумирање алкохола, полипоза желуца, стања хиперацидитета, крвна група А и позитивна породична анамнеза (7). Ерадикациона терапија је комбинована антибиотска терапија уз инхибиторе протонске пумпе, која се даје у чиљу излечења инфекције H. pylori. Давање ерадикационе терапије пре развоја преканцерозних лезија (атрофија, интестинална метаплазија и дисплазија) се показало као једина ефикасна стратегија за смањење инциденције аденокарцинома желуца, док са друге стране, честа примена антибиотика у будућности може погоршати већ постојеће проблеме антибиотске резистенције (8). С обзиром на то да су примарни извор и резервоар људи, болест се најчешће прености директним контактом, феко-оралним путем или орално-оралним путем, што нам указује на чест пренос инфекције међу члановима породице и потенцијалне ре-инфекције излечених особа које живе са асимптоматским носиоцима инфекције (9, 10). Стога је од велике важности да сви чланови породице буду тестирани на потенцијалну инфекцију и, уколико су позитивни, потребно је преписати одговарајућу антибиотску терапију.

Поред адекватне терапије, лабораторијска дијагонстика је од кључног значаја када говоримо о хеликобактеријама. Дијагностичке методе су бројне и могу се поделити на инвазивне и неинвазивне. Инвазивне методе су најпоузданије и сматрају се методама златног стандарда. Оне подразумевају узимање исечка ткива приликом ендоскопског прегледа желуца, односно биопсију желуца. Од узетог исечка може се направити патохистолошки препарат, може се доказати присуство бактеријских гена PCR методом, а узети исечак се може и култивисати.  Предност имају неинвазивне методе због своје једноставности извођења и смањеног ризика од компликација, а неке од њих су уреаза издисајни тест (који је уједно и најпоузаднији међу неинвазивним методама), детекција антигена у фецесу и серолошка дијагностика.

Из свега наведеног можемо закључити да су правовремена дијагностика и ерадикациона терапија кључне у лечењу инфекције H. pylori, а самим тим и у смањењу инциденције карцинома желуца узрокованог овом бактеријом.

Аутор: Ида Бакрач, ЦСНИРС

Литература:

1. How Drinking Bacteria Won Scientists the Nobel Prize. Достуно на : https://www.thepipettepen.com/how-drinking-bacteria-won-scientists-the-nobel-prize/

2.  Ahmed N. 23 years of the discovery of Helicobacter pylori: is the debate over? Ann Clin Microbiol Antimicrob. 2005; 4:17.

3. Vandamme P, Falsen E, Rossaq R, et al. Revision of Campylobacter, Helicobacter, and Wolinella taxonomy: emendation of generic descriptions and proposal of Arcobacter gen. nov. Int. J. Syst. Bacteriol. 1991; 41(1):88–103.

4. Parikh NS, Ahlawat R. Helicobacter Pylori. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. 2024.

5. Savic B, Mitrovic S, Jovanovic T. Medicinska mikrobiologija. 2020.

6. Mukkamalla SKR, Recio-Boiles A, Babiker HM. Gastric Cancer. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. 2023.

7. Sipetic SB, Tomic Kundakovic S, Vlajinac HD, Maksimovic N, Knezevic A, Kisic D. Epidemiološke karakteristike raka želuca. Medicinski pregled. 2005; 58(5-6):265-70.

8. Rokkas T, Rokka A, Portincasa P: A systematic review and meta-analysis of the role of Helicobacter pylori eradication in preventing gastric cancer. Ann Gastroenterol. 2017; 30(4):414–23.

9. Kayali S, Manfredi M, Gaiani F, Bianchi L, Bizzarri B, Leandro G et al. Helicobacter pylori, transmission routes and recurrence of infection: state of the art. Acta Biomed. 2018; 89(8-S):72-76.

10. Ansari S, Yamaoka Y. Current understanding and management of Helicobacter pylori infection: an updated appraisal. 2018.