Незвани гост за трпезом

Trichinella је ткивна нематода која изазива трихинелозу, антропозоонозу која је ендемска у нашим крајевима и другим деловима Европе, Северне Америке и југоисточне Азије; односно у регијама где се доминантно конзумира месо свиња, али и месо других сисара.

Одрасли мужјаци су дужине 1,4mm до 1,6mm, док су женке дупло дуже. Задњи крај је заобљен код оба пола и код мужјака се завршава копулаторном бурзом. У једњаку се налазе стихоцити, жлезде чији секрет је јак антиген. Код женки се у пределу трећине дужине тела налази утерус испуњен јајима и живим ларвама које се рађају (вивипарни организми).

Постоји 12 врста са различитим генотиповима од којих су 4 најважније за човека: T. spiralis (T1), T. nativa (T2), T. britovi (T3), T. pseudospiralis (T4).

Главни извор инфекције за човека је сирово или недовољно термички обрађено месо домаћих и дивљих свиња, медведа, коња, паса, ређе неких птица, као и месне прерађевине. Месо садржи инкапсулиране ларве (осим T. pseudospiralis, чије ларве нису инкапсулиране), које се ослобађају у дигестивном тракту људи и сазревају у адулте. Оплођене женке пробијају субмукозу црева и рађају ларве које циркулацијом доспевају до свих ткива и органа, а задржавају се у попречнопругастим мишићима у виду цисте. Мишићне ћелије које садрже ларве мењају фенотип и губе примарну функцију; постају „ћелије неговатељице“. После више година долази до калцификације цисте.

Инфекције код животиња су углавном асимптоматске, док манифестације код људи зависе од врсте и количине паразита и стања имуног система домаћина. Благе инфекције се манифестују пролазном мучнином и повраћањем, док тешке пролазе кроз 3 стадијума: инвазивни/интестинални, миграторни и стадијум инцистације. У инвазивном стадијуму се јављају дијареја, мучнина, повраћање и болови у трбуху као последица оштећења цревног епитела. Миграторни стадијум карактеришу системски симптоми као што су грозница, мијалгија, главобоља, оспа, хипереозинофилија, периорбитални едеми, и васкулитис. Могућа је и пролазна бактериемија или сепса услед продора микробиоте црева кроз оштећен зид црева. У стадијуму инцистације су присутни миозитис, укоченост и кахексија. Могуће компликације су миокардитис, пнеумонитис и енцефалитис.

Идеална превенција би била прекидање силватичног ланца инфекције између пацова и свиња али је практично немогуће изводљива. Најзначајнија превенција је ветеринарска контрола и термичка обрада меса које се користи у исхрани. Комади меса не би требало бити дебљи од 15cm. Код већине врста је ефикасно и замрзавање на -40°;С, изузев код T. nativa, која је отпорна јер примарно живи у хладнијим пределима (нпр. Антарктику).

Први случајеви трихинелозе у Србији су забележени 1923. у Земуну. Данас су најчешће епидемије у сремском, браничевском и златиборском округу. Најучесталији изазивач трихинелозе код нас је T. Spiralis, али се уочавају инфекције узроковане T. britovi.

Аутор: Ања Станојловић, ЦСНИРС

 

Литература:

1. Bruschi, F., Chiumiento (2011) L. ;Trichinella ;inflammatory myopathy: host or parasite strategy? , vol. 42, issue 4


2. Diaz J., Warren R., Oster M. (2020) The Disease Ecology, Epidemiology, Clinical Manifestations, and Management of Trichinellosis Linked to Consumption of Wild Animal Meat, Wilderness and Environmental Medicine, vol. 31, issue 2


3. Dmitric M. et al. (2018) Trichinella britovi


4. Mitic I. et al (2022) Trichinellosis in Serbia has become a rare event - one outbreak with pulmonary complications


5. Murrell K.D. et al. (2000) The systematics of the genus ;Trichinella ;with a key to species


6. Schmidt G., Roberts L., Janovy J. (2009) Foundations of parasitology. In: Reidy E. P., стр. 405-407