Вратимо се на сам почетак… Антони ван Левенхук – „отац микробиологије”

Једног сасвим обичног трговца памука знатижеља је учинила научником. Антони ван Левенхук (хол. Antoni van Leeuwenhoek) био је холандски трговац текстила и научник. Рођен је 24. октобра 1632. године у граду Делфт у Холандији. Потицао је из трговачке породице, као син произвођача корпи. Са свега 16 година, послат је на обуку за шегрта шкотског трговца у Амстердаму, а по завршетку исте, са 22 године отворио је сопствену продавницу тканине у родном граду. У 38. години конструисао је свој први микроскоп са једним сочивом, са циљем да трговцима служи за процену квалитета тканине. Рад на микроскопији и развоју микроскопа омогућили су визуелизацију света невидљивог људском оку. Најзначајнији допринос томе дали су Левенхук и његов савременик, британски научник и отац цитологије Роберт Хук (енгл. Robert Hooke; 1635-1703). Левенхук је, вероватно инспирисан књигом Роберта Хука Микрографија (енгл. Micrographia; 1665), почео да се интересује за израду сочива и микроскопа. Неке од њих је одликовала способност увеличања чак и више од 200 пута, а послужили су му за откриће микроорганизама – протозоа и бактерија, које је назвао animalcules. Осим тога, био је међу првима који су описали изглед еритроцита и сперматозоида. Под микроскопом је посматрао различите материјале, делове инсеката и биљака, воду (кишницу, воду из бунара, морску воду и друге), наслаге на зубима итд. Сва своја запажања је наводио у преко 200 писама која је послао Краљевском друштву Лондона (енгл. The Royal Society). Како Левенхук није био високо образован, а познавао је само матерњи језик, у почетку су доводили у питање веродостојност његових истраживања. Међутим, 1680. године постаје пуноправни члан Краљевског друштва Лондона. Од посебног значаја истиче се писмо које датира из 1676. године. У њему Левенхук описује више различитих врста „животињица” посматраних у кишници, међу којима и, може се претпоставити, бактерије: “There was, further, a fourth sort, which were so small, that I was not able to give them any figure at all. These were a thousand times smaller than the eye of a big louse: For I judge, the axis of the eye of such a louse to be more than ten times as long as the axis of any of the said little creatures.” Био је убеђен да „животињице” које је открио не узрокују обољења код људи, што је и навео у последњем писму послатом Краљевском друштву Лондона пре саме смрти, упоређујући садржај кожних промена код опекотина, шуге, морбила, великих богиња. Међутим, данас знамо да су узрочници морбила и великих богиња вируси, које он свакако није могао видети под микроскопом који је користио. Умро је у 90. години живота, августа месеца 1723. године у Делфту, бавећи се истраживањем до својих последњих дана. Аутор: Нада Акик Погледајте и: Скенирано писмо 9.10.1676. на холандском језику – Science in the Making | The Royal Society https://makingscience.royalsociety.org/items/el_l1_22/letter-from-antoni-van-leeuwenhoek-to-henry-oldenburg-dated-at-delft?page=;;18 TED-Ed The wacky history of cell theory – Lauren Royal-Woods https://www.youtube.com/watch?v=;;4OpBylwH9DU