Први новембар – Светски дан грипа: Борба против невидљивог непријатеља

Давне 1918. године крај Првог светског рата је већ био на помолу. Док су сви жељно ишчекивали повратак мира у свету, јавља се озбиљна пандемија грипа која наноси тежак ударац пољуљаном моралу светске популације. О тежини обољења говори и писмо доктора Роја Гриста који је лечио пацијенте оболеле од тзв. шпанске грознице у Масачусетсу у Сједнињеним Америчким Државама:

“… These men start with what appears to be an ordinary attack of LaGrippe or Influenza, and when brought to the Hosp. they very rapidly develop the most vicious type of Pneumonia that has ever been seen … and a few hours later you can begin to see the cyanosis extending from their ears and spreading all over the face, until it is hard to distinguish the colored men from the white. It is only a matter of a few hours then until death comes… It is horrible.”

~ Roy Grist
(29. септембар 1918.)

Шпанска грозница, позната и као шпански грип, најсмртоноснија је пандемија у историји човечанства. Узрокована вирусом инфлуенце A(H1N1), претпоставља се да је за само две године трајања однела је преко 50 милиона живота широм света. Обележавање Светског дана грипа отпочело је 1. новембра 2018. године на стогодишњицу од почетка пандемије шпанског грипа. Успостављен од стране Кинеског центра за контролу и превенцију болести, Светски дан грипа има за циљ подизање свести о овој болести и подстицању научних истраживања и налажења иновативних решења у борби против инфлуенце.

Пандемија шпанског грипа 1918. године није била ни прва ни последња ерупција грипа светских размера. У последњих 500 година забележено је преко 14 пандемија изазваних вирусом инфлуенце. Болест коју изазива овај вирус називамо још и сезонским грипом, због тенденције наглог повећања броја оболелих у јесењим и зимским месецима који често поприма и епидемијске размере. Према Светској здравственој организацији на годишњем нивоу пријављује се око милијарду случајева оболелих од грипа.

Постоје четири типа вируса инфлуенце – тип А, Б, Ц и Д. Најопаснији тип – тип А – изазива инфекције код људи и животиња. Све пандемије грипа изазване су инфлуенцом А због лаког настанка нових подтипова вируса против којих нико у популацији нема имунитет. Подтипови инфлуенце А класификују се према комбинацијама протеина на површини вируса, а једни од најпознатијих подтипова су A(H1N1) који је узроковао пандемију шпанског грипа 1918. и A(H1N1)pdm09, узрочник свињског грипа 2009. године. Инфлуенца тип Б природно инфицира само људе и повремено доводи до настанка епидемија.

Вирус инфлуенце изазива инфекцију респираторног система. Преноси се аерогеним путем, односно преко ваздуха у који вирус доспева капљицама (тзв. Флигеове капи) након што особа инфицирана вирусом кија и кашље. Могућ је и пренос вируса директним контактом са зараженом особом (руковање, грљење…). Симптоми грипа јављају се неколико дана после излагања вирусу, а обично се испољавају повишеном телесном температуром, секрецијом из носа, болом у грлу и кашљем, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима итд. Терапија је најчешће симптоматска, а специфични антивирусни лекови се дају у посебним ситуацијама.

Најбољи вид заштите од грипа је вакцина. Она се у Србији може примити и у домовима здравља, а састављена је од неколико типова вируса инфлуенце А и Б чије се кружење у популацији те године очекује. Сваке године врше се истраживања и праве предвиђања који ће подтипови вируса изазивати највећи број инфекција у тој години и према томе мења састав вакцине за сваку сезону.

-- Аутор текста и илустрације: Милица Младеновић | МФУБ | ЦСНИРС