Чињенице и митови о сифилису

Сифилис, понекад познат као болест славних историјских личности, је и даље присутан међу нама и представља једно од најчешћих венеричних обољења данашњице (поред хламидије и гонореје)  (1). Изазивач сифилиса је Грам-негативна бактерија Treponema pallidum. Трепонеме су танке спиралне бактерије, карактеристичне по томе што се не могу култивисати на хранљивим подлогама, као и по томе што је за њихову визуелизацију класичном светлосном микроскопијом потребно користити технику тамног поља. Симптоми сифилиса варирају у зависности од стадијума болести, али постоји и значајан број случајева који су асимптоматски. Постоје четири стадијума ове болести, односно  примарни, секундарни, латентни и терцијeрни стадијум. Последњи стадијум сифилиса је узнапредовали стадијум за који је карактеристично захватање нервног, кардиоваскуларног и других система органа. Овај стадијум болести се може јавити чак након 10 до 30 година од иницијалне инфекције (2, 3).

Иако је историјат сифилиса детаљно проучаван, порекло саме болести је и даље непознато (4). Постоји више хипотеза о пореклу сифилиса (5), од којих су две главне: прва предлаже да су сифилис у Европу донели чланови флоте Кристифора Колумба током његовог повратка из Новог света 1493. године, док је по другој претпоставци сифилис и пре отркића америчког континента постојао у Европи, али је прошао незапажено (6).

Сифилис је прва полно преносива болест које је широко препозната, што говори у прилог томе да је од самог почетка посматран као значајна стигма у захваћеној популацији. Свака земља чије је становништво било погођено заразом окривила би суседне државе, неретко, то би биле земље у непријатељским односима, па су тако становници данашње Италије, Немачке и Велике Британије сифилис називали ,,француском болешћу“, док су је Французи називали ,,напуљском болешћу“ (7).

Као о једној од најчешће преносивих полних болести, о сифилису постоји одређен број претпоставки од којих су неке митови, а неке су чињенице. Први мит о сифилису је да је то болест прошлости, док је чињеница да је у последњих неколико година број случајева широм света драстично порастао. Други мит о сифилису је да се преноси само током сексуалног односа; истина је, пак, да се инфекција може пренети путем директног контакта коже са инфективном лезијом, као и током трудноће са мајке на плод или путем трансфузије крви. Још једна погрешна претпоставка гласи да је лако препознати инфекцију T. pallidum, а заправо је у већини случајева инфекција асимптоматска или оболели не уоче лезије на кожи, не придају пажњу општим симптомима, који су слични симптомима грипа, нити оспу који се јављају у секундарном стадијуму обољења. Следећи мит гласи да је сифилис обољење које се јавља само код хетеросексуалних особа. Међутим, од 2000. године сифилис се све више јавља међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима (енгл. men who have sex with men; MSM). Још једна међу бројним заблудама о сифилису је та да се ради о неизлечивој болести. Пеницилин је лек избора у терапији сифилиса, али је важно напоменути да су рано откривање и правилно лечење кључни кораци у спречавању компликација (8, 9).

Сваке године јавља се око 6 милиона нових случајева сифилиса на глобалном нивоу код особа старости од 15 до 49 година (10). Разумевање чињеница о сифилису нас оснажује да заштитимо сопствено здравље, као и здравље партнера. Редовно тестирање, избегавање сексуалних односа без заштите и одговарајући избор терапије су кључни у контроли и сузбијању ове болести.

 

Аутор: Ида Бакрач, ЦСНИРС

 

Литература :

1. World Health Organization. Global incidence and prevalence of selected curable sexually transmitted infections – 2008–2012. Available online at: http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/75181/1/9789241503839_eng.pdf 

2. Centers for Disease Control and Prevention. Syphilis - CDC fact sheet. 2014 Available online at: http://www.cdc.gov/std/syphilis/STDFact-Syphilis-detailed.htm

3. Zink, C., MD. (2022, September 7). What you should know about advanced (Tertiary) syphilis. Verywell Health.

4. Kent ME, Romanelli F (February 2008). "Reexamining syphilis: an update on epidemiology, clinical manifestations, and management". Ann Pharmacother. 42 (2): 226–36.

5. Tampa M, Sarbu I, Matei C, Benea V, Georgescu SR. Brief history of syphilis. J Med Life. 2014 Mar 15;7(1):4-10. Epub 2014 Mar 25. PMID: 24653750; PMCID: PMC3956094.

6. Farhi, D; Dupin, N (Sep–Oct 2010). "Origins of syphilis and management in the immunocompetent patient: facts and controversies". Clinics in Dermatology. 28 (5): 533–38.

7. Foa A, compiler. In: The new and the old: the spread of syphilis (1494–1530) Baltimore: Johns Hopkins University Press; 1990. pp. 26–45.

8. Syphilis: The Facts. Centers for Disease Control. Available online at: https://www.cdc.gov/std/syphilis/the-facts/syphilis_bro_508.pdf

9. Watkins, T. (2021, June 8). The Nine Myths of Syphilis | UPMC Pinnacle. UPMC HealthBeat. https://share.upmc.com/2019/09/myths-and-facts-about-syphilis/

10. Newman L, Rowley J, Vander Hoorn S, et al. Global Estimates of the Prevalence and Incidence of Four Curable Sexually Transmitted Infections in 2012 Based on Systematic Review and Global Reporting. PloS one. 2015;10(12):e0143304. A recent systematic review of the prevalence and incidence of STIs.