There is no ESKAPE

Антимикробна резистенција (АМР) је једна од 10 најзначајнијих претњи јавном здрављу. Због нерационалне употребе антибиотика, како у хуманој медицини, тако и ветеринарској медицини и пољопривреди, данас имамо појаву све више мултирезистентних и панрезистентних бактеријских сојева. Enterococcus spp., Staphylococcus aureus, Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa и Enterobacter spp. (акроним: ESKAPE) припадају групи бактерија које су Светска здравствена организација – СЗО и Центар за контролу и превенцију болести – CDC (енгл. Center for Disease Control and Prevention) прогласила као патогене високог приоритета (енгл. high - priority pathogen list). Уз факторе вируленције и формирање биофилма, АМР код ових патогена значајно доприноси појави инвазивних инфекција код људи. Наведене мултирезистентне бактерије, осим што су чести изазивачи интрахоспиталних инфекција, данас се све чешће изолују и у опшој популацији (енгл. community acquired infections). Enterococcus spp. је узрочник болничких инфекција, односно инфекција повезаних са катетерима и медицинским имплантатима, као и уринарних инфекција. Велики проблем представља резистенција ентерокока на ванкомицин (ванкомицин резистентни Enterococcus spp. – ВРЕ) која је посредована транспозонима. S.aureus се одликује различитим механизима резистенције, међутим његова резистенција на метицилин и све остале бета-лактамске антибиотике (метицилин резистентни S.aureus – МРСА) је резултат експресије пеницилин-везујућег протеина PBP2а (енгл. penicillin binding protein 2a). За резистенцију К.pneumoniae углавном су заслужне β-лактамазе проширеног спектра (енгл. extended spectrum beta-lactamase - ESBL) као и продукција различитих карбапенемаза. Бактеријска врста P. aeruginosa представља велики проблем, како због урођене резистенције на многе антибиотике, тако и због стечене резистенције на друге антибиотике, са све већом инциденцијом појаве мултирезистентних сојева. A. baumannii, због присуства „спорих” порина, такође је урођено резистентна бактерија, али поседује и ефлукс пумпе, измене везних места, и продукује различите β-лактамазе, као и различите карбапенемазе. Enterobacter spp. продукује β-лактамазе након индукције агенсима као што је клавуланска киселина. Такође, све чешће се уочава велики број ентеробактерија које продукују карбапенемазе (енгл. Carbapenem-resistant Enterobacterales, CRE). Антимикробна резистенција, без подизања свести како медицинског особља, тако и опште популације, има потенцијал да постане највећа јавноздравствена претња, зато што би и баналне инфекције овим патогенима биле тешко лечиве и животно угрожавајуће. Осим медицине, овај проблем неопходно је сагледати кроз “Приступ јединственог здравља” (енгл. One health approach) у коме би учествоале ветерина, пољопривреда, прехрамбена индустрија итд. Данас, инфекције изазване резистентним патогенима доводе до смрти 35000 људи годишње широм света. Уколико се не будемо бавили проблемом АМР, нпр. кроз едукацију о рационалној употреби антибиотика и проналаску нових терапијских опција, заиста нећемо моћи да „побегнемо“ од ових патогена. Аутор: Ива Шиканић