Светски дан борбе против инфективног серијског убице са сребрном медаљом

Туберкулоза је инфективно обољење које и данас представља глобални здравствени проблем, а које се може спречити и од којег се може излечити. Стога здравствени радници широм света настоје да пробуде свест о овој болести против које се борба непрестано води. Дан посебно посвећен њој обележава се 24. марта сваке године, деценијама уназад. Симболично одабран датум представља годишњицу открића узрочника туберкулозе давне 1882. године од стране Роберта Коха, немачког лекара и микробиолога (1). Узрочник туберкулозе, познат и као Кохов бацил, је стриктно патогени, спорорастући, ацидоалкохолорезистентни, аеробни бацил сврстан у Mycobacterium tuberculosis комплекс (2).

 

На важност борбе против ове болести указују нам и подаци Светске здравствене организације из 2022. године, у којима се наводи да је те године у свету од туберкулозе оболело 10,6 милиона људи (од чега 1,3 милиона деце), а преминуло чак 1,3 милиона. То је чини другим водећим узроком смрти од инфективних болести у свету, одмах након COVID-19 инфекције, узрокујући скоро два пута више смртних случајева него сида, која је све до 2014. године имала предност над туберкулозом (3, 4).

 

Инфекција бацилом туберкулозе се веома лако преноси капљичним путем, нпр. кашљањем и кијањем заразне особе. Најчешће захвата плућа, до којих бацили доспевају инхалацијом. Одатле се може ширити по читавом организму и узроковати болест различитих органа, попут бубрега, кичмених пршљенова, централног нервног система. То се углавном догађа код имунокомпромитованих особа (попут оболелих од сиде, коју карактерише изразита имунодефицијенција) (1, 2).

 

Симптоми плућног облика болести су неспецифични – кашаљ (у трајању од неколико недеља или дуже, уз могуће искашљавање крвавог садржаја), малаксалост, грозница, ноћно презнојавање, губитак апетита (1). Како поједине особе имају тенденцију да овакве симптоме потпуно занемаре, јасно је да су они значајни за лако ширење инфекције на здраве особе из окружења, од којих су у посебно великом ризику имунокомпромитоване особе. Зато је неопходно знати да туберкулоза није болест прошлости, већ је и даље присутна, као и да правовремено постављање дијагнозе и примена адекватне терапије обезбеђују бољи исход.

 

Лечење туберкулозе је дуготрајно, вишемесечно, при чему се примењује неколико антитуберкулотика у различитим комбинацијама. Према последњим препорукама спроводи се шестомесечни режим лечења, по којем се током прва два месеца примењују изониазид, рифампицин, етамбутол и пиразинамид, док се преостала 4 месеца наставља само са применом изониазида и рифампицина (3).

 

Посебан изазов у лечењу представља растућа резистенција бацила туберкулозе на антитуберкулотике, чија је последица све већа заступљеност мултирезистентних (енгл.  multidrug-resistant; MDR) и екстензивно резистентних (енгл. extensively drug-resistant; XDR) сојева бацила туберкулозе. Под MDR сојевима подразумевају се сојеви резистентни најмање на изониазид и рифампицин, најефикасније антитуберкулотике прве линије. XDR сојеви резистентни су, поред изониазида и рифампицина, и на флуорохинолоне и најмање један од инјекционих антитуберкулотика друге линије (5).

 

У случају туберкулозе узроковане MDR сојем, приступа се шестомесечном режиму лечења који укључује примену бедаквилина, претоманида, линезолида и моксифлоксацина (3). За лечење туберкулозе узроковане XDR сојевима, избор лекова се додатно сужава. Према томе, са порастом резистенције бацила туберкулозе, доступност ефикасних лекова се смањује.

 

Растућа резистенција бактерија на антибиотике представља све значајнији глобални здравствени проблем, којем се сваки појединац може супротставити, пре свега рационалном употребом антибиотика (избегавањем примене антибиотика „на своју руку”).

 

Најефикаснији вид превенције развоја тежих облика болести и самим тим наше најдрагоценије оружје у борби против различитих инфективних болести јесте вакцинација. У случају туберкулозе, примењује се BCG вакцина, која се у нашој земљи даје на рођењу према прописаном календару обавезне имунизације (6).

 

Аутор: Нада Акик, ЦСНИРС

 

Литература:

Centers for Disease Control and Prevention ׀ Tuberculosis

www.cdc.gov/tb/default.htm

Бранислава Савић, Сања Митровић, Тања Јовановић. Медицинска микробиологија: уџбеник за студенте медицине. Медицински факултет Београд. 2022

World Health Organization ׀ Global Tuberculosis Report 2023

World Health Organization ׀ Global Tuberculosis Report 2014

Seung KJ, Keshavjee S, Rich ML. Multidrug-Resistant Tuberculosis and Extensively Drug-Resistant Tuberculosis. Cold Spring Harb Perspect Med. 2015;5(9):a017863.

Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” ׀ Календар обавезне имунизације лица одређеног узраста

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2516