He picked up more than a girl

Више од милион случајева полно преносивих инфекција (енгл. sexually transmitted infections, STIs), од којих је већина асимптоматска, јавља се сваког дана широм света. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), најучесталија бактеријска инфекција овог типа је изазвана бактеријом Chlamydia trachomatis (серотипови Д-К) која припада излечивим полно преносивим болестима као што су гонореја, сифилис и трихомонијаза.

Инфекција овом бактеријом под‌једнако погађа и мушкарце и жене. Иако је највећи број регистрованих случајева међу адолесцентима и младим одраслим особама, свака сексуално активна особа се може заразити овом бактеријском врстом. Према процени Центара за контролу и превенцију болести (енгл. Centers for Disease Control and Prevention, CDC), годишње је присутно скоро 4 милиона нових случајева инфекција C. trachomatis. Узрочник се преноси било којим видом сексуалне активности – вагиналним, аналним, или оралним сексом. Код највећег броја заражених болест се не манифестује израженим симптомима, због чега она често пролази недијагностикована. Уколико и дође до појаве симптома, они се могу јавити тек недељама након сексуалног контакта са зараженом особом. Симптоми код жена најчешће укључују абнормални вагинални секрет и пецкање приликом мокрења, док се код мушкараца углавном јавља пенилни исцедак, као и пецкање приликом мокрења.

Уколико се не лечи, инфекција може довести до озбиљних последица попут пелвичне инфламаторне болести, хроничног пелвичног бола,  трајног оштећења репродуктивног тракта жена, што касније може отежати или онемогућити трудноћу, као и изазвати ектопичну трудноћу. Инфекције овом бактеријом током порођаја доводе до неонаталног коњуктивитиса (лат. ophtalmia neonatorum) са преваленцијом од око 8 случајева на 1000 живорођене деце. Као последица неонаталног коњуктивитиса могу се развити значајне компликације попут корнеалних улцерација и перфорација које потенцијално резултују трајним слепилом.

Интересантна чињеница је да ова бактеријска врста има јединствен бифазни развојни циклус, те се јавља у две морфолошке форме – елементарно и ретикуларно тело. Ова два облика се међусобно разликују по инфективности, способности репликације, метаболичкој активности и отпорности на факторе спољашње средине. С обзиром на чињеницу да је C. trachomatis стриктно интрацелуларна бактерија, због чега се веома тешко култивише, златни стандард за дијагностику инфекцијa изазваних овом врстом представљају молекуларне технике. C. trachomatis се у одређеним популацијама са значајном учесталошћу јавља у коинфекцији са бактеријом Mycoplasma genitalium. 

Mycoplasma genitalium је сексуално преносиви патоген одговорaн за 10-35% случајева „негонореичног” уретрититиса код мушкараца, а повезан је и са цервицитисом и пелвичном инфламаторном болешћу код жена, што за последицу има повећану опасност од инфертилитета. Инфекција овом бактеријом се доводи и у везу са повећаним ризиком од инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (енгл. human immunodeficiency virus, HIV) (AIDS associated mycoplasma). У питању је најмања слободноживећа бактеријска врста са минималним геномом која не поседује ћелијски зид. Геном ове врсте је први геном који је у потпуности секвенциран и касније хемијски синтетисан. Узимајући у обзир да нема ћелијски зид, M. genitalium је урођено резистентна на антибиотике који делују управо на ову структуру. Озбиљан проблем по јавно здравље представља и растућа резистенција ове бактерије на друге антимикробне агенсе попут макролида и флуорохинолона, те је она недавно додата на листу претећих патогена (енгл. watch list) Центара за контролу и превенцију болести. С обзиром на њену грађу, ова бактерија је веома захтевна за култивацију, због чега се дијагностичке методе заснивају само на техникама молекуларне биологије.  

СЗО је препознала инфекције C.trachomatis као важан јавноздравствени проблем заједно са другим полно преносивим болестима и поставила амбициозне циљеве за смањење оптерећења кроз превенцију, правовремену дијагнозу и стратегије лечења. Страгетије Глобалног здравственог сектора за ХИВ, вирусни хепатитис и друге полно преносиве инфекције 2022-2030. имају за циљ смањење броја нових случајева хламидијалних инфекција за 50% до 2030. године.

Аутор текста: Мила Шкорић, Медицински подмладак

 

Литература

1. Центри за контролу и превенцију болести (енгл. Centers for Disease Control and Prevention, CDC): Detailed STD Facts - Chlamydia (cdc.gov) (Accessed on: February 11 2024)


2. Светска здравствена организација (енгл. World Health Organization, WHO) Sexually transmitted infections (STIs) (who.int) (Accessed on: February 11 2024)


3. Raj JS, Rawre J, Dhawan N, Khanna N, Dhawan B. Mycoplasma genitalium: A new superbug. . 2022;43(1):1-12. doi:10.4103/ijstd.ijstd_103_20.


4. Borgogna JC, Shardell MD, Yeoman CJ, Ghanem KG, Kadriu H, Ulanov AV, et al. The association of Chlamydia trachomatis and Mycoplasma genitalium infection with the vaginal metabolome. . 2020;10(1):3420. doi:10.1038/s41598-020-60179-z.


5. Li Y, Xiu L, Wang L, Zhang L, Wang F, Peng J. Rapid Detection of Antimicrobial Resistance in Mycoplasma genitalium by High-Resolution Melting Analysis with Unlabeled Probes. . 2022;10(4):e0101422. doi:10.1128/spectrum.01014-22.


6. Castro Ochoa KJ, Mendez MD. Ophthalmia Neonatorum [Internet]. PubMed. Treasure Island (FL): Stat Pearls Publishing; 2021. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK551572/