Гонореја, the clap, трипер или капавац, сексуално преносива болест – венерична болест, је 2020. године била присутна код 82,4 милиона људи широм света. Изазивач ове инфекције је Грам-негативна диплокока – Neisseria gonorrhoeae – која инфицира мукозне мембране репродуктивног тракта, ректума, ока и усне дупље. Иако је први пут описана 1879. године, ова бактерија је оставила свој траг у већини древних цивилизација. Римски лекар Гален је описао ову болест као “невољни бег семене течности”. Гонореја је друга по учесталости сексуално преносива бактеријска инфекција. Болест може бити асимптоматске природе, те инфекција овом бактеријом може често проћи недијагностикована. Осим асимптоматске природе болести, до пропуста у дијагностици често доводе и неадекватно тестирање и избегавање тестирања од стране осетљивих популација: адолесценти и младе одрасле особе, неке етничке и расне групе, мушкарци који имају секс са мушкарцима и сексуални радници, код којих обољење може довести до нежељене стигме. Како би се сузбило ширење сексуално преносивих болести, препоручује се мониторинг ових болести на националном нивоу.
Због недостатка гонококне вакцине, контролисање инфекције се ослања на приступачно тестирање и доступне антимикробне агенсе. Имајући у виду горепоменуто, превенција, дијагностички тестови, скрининг, извештавање сексуалних партнера заражених појединаца и епидемиолошки надзор су од кључног значаја. Микробиолошка дијагностика инфекција изазваних гонококом код мушкараца се заснива на детекцији Грам-негативних диплокока у полиморфонуклеарима микроскопирањем уретралног бриса, што код жена није довољно специфично. Осим ове методе, остали тестови подразумевају засејавање узорка на хранљиве подлоге и тестове амплификације нуклеинских киселина, као што је PCR. Прва линија терапије гонореје подразумева једну интрамускуларну дозу цефтриаксона и једну оралну дозу азитромицина. Ова комбинована терапија показује високу ефикасност, због одложеног настанка резистенције на цефтриаксон. Због растуће појаве резистенције, постоји опасност од неких сојева N. gonorrheae који могу развити резистенцију на сва доступна антимикробна средства
Ова инфекција код мушкараца често пролази асимптоматски. Када су симптоми присутни, углавном подразумевају дизурију, бело-жути уретрални исцедак 1-14 дана након инфекције. Када се инфекција закомпликује епидидимитисом, може дођи до појаве тестикуларног бола. Типичан знак инфекције је јутарња кап – тзв. bonjour кап, која се јавља након дужих периода без уринације.
Симптоми гонореје код жена често могу бити неспецифични, тако да се могу помешати са уринарним инфекцијама. Жене са гонорејом су у ризику од озбиљних компликација – пелвичне инфламаторне болести, ектопичних трудноћа и инфертилитета. Пренатални скриниг трудница је пожељан, имајући у виду да перинатална гонококна инфекција може имати озбиљне последице по плод, као што су нпр. ophtalmia neonatorum или сепса.
Ако се гонореја не лечи, може доћи до дисеминоване болести, коју карактеришу артритис, теносиновитис и дерматитис.
Пошто је инкубациони период кратак, а због велике инфективности, потребно је развити брзе дијагностичке тестове и лечење асимптоматских и симптоматских особа, као и њихових сексуалних партнера, како би се ширење болести сузбило и спречиле компликације.
Аутор текста: Ива Шиканић, Медицински подмладак
Литература
Немањина 6, Београд, Земун 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Удружење микробиолога Србије. Сва права задржана.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM